GASTRONOMSKA PONUDA

Predjela
Ako odlučite da probate pravo, tradicionalno srpsko predjelo, posle aperitiva, HLADNE PREPEČENICE (rakija od šljiva jačine 45-50 stepeni), potražite PROJU (hleb od kukuruznog brašna), SIR i KAJMAK. Kiseli kupus je odličan zimi. Ako želite da probate i nešto od specijaliteta od mesa, najbolja kombinacija je SRPSKA ZAKUSKA SA PROJOM ili POGAČOM. Pored kajmaka i sira, tu su i pršuta, pečenica, srpska kobasica, dimljeni vrat, kuvana jaja, papričice, mladi luk. Uz ovo predjelo odlučite se za neko kvalitetno belo ili roze vino. U zimskim danima SRPSKA ZAKUSKA može da sadrži i pihtije, prebranac, pečenicu i feferone (ukiseljene ljute papričice).

PIHTIJE su tradicionalno zimsko, srpsko predjelo, nastalo iz potrebe da se iskoriste manje kvalitetni delovi svinjskog mesa (nogice, meso od glave). Skuvaju se u vodi sa začinima (biber, lovorov list, so), odvoje se kosti i tečnost se razlije u plitke posude. Doda se po želji beli luk i ostavi na hladno da se stegne. Pospe se alevom ili tucanom paprikom i seče na kocke. Služi se sa salatom iz turšije (kiseli krastavci, paprike i zeleni paradajz).
 
PREBRANAC je posebna vrsta krupnijeg pasulja (tetovac) sa dodatkom crnog luka i začina (biber, so i aleva paprika). Služi se hladan kao deo zakuske. Naravno, uz ovo je neophodno vino. Probajte ŠPRICER (mešavina belog vina i sodavode u odnosu 2:1), koji je odličan je za varenje.
Ako više volite lakšu hranu, preporučujemo vam hladne POSNE SARMICE. Pripremaju se tako što se masa sačinjena od proprženog crnog luka i pirinča, uz dodatak paprike, paradajza i peršuna, zavije u listove vinove loze ili kupusa.


Supe i čorbe
Nijedan ručak, bio svakodnevni ili svečani, ne može se zamisliti bez supe ili čorbe. Sprema se mnogo raznih vrsta supa ili čorbi, ali najčešće se mogu dobiti:
- TELEĆA SRPSKA ČORBA
- PILEĆA SRPSKA ČORBA,
- JAGNJEĆA ČORBA i
- GOVEĐA ili PILEĆA SUPA
Čorbe su bogate komadima mesa i sa puno povrća, često pikantno začinjene (kisele čorbe). Supe se spremaju od mesa i povrća, ali se služe bistre i najčešće sa rezancima ili knedlama.
Ipak, ima jedna čorba koja sjedinjuje sve dobre osobine: ŠUMADIJSKA (RATARSKA) SUPA. Pileće meso isečeno na štapiće, šargarepa, peškanat, celer i glavica crnog luka, kuva se sa biberom uz dodatak mlevenog bibera i sitno seckanog peršuna.

Glavna jela
U kruševačkim restoranima možete dobiti sve vrste specijaliteta međunarodne kuhinje. Ipak, kada želimo dobro da jedemo, okrećemo se domaćoj kuhinji.
Još u doba Kneza Lazara, služila se BUNGUR CORBA – kneževski obrok koji se pravi od pšenice i različitih vrsta mesa . Uz  ovaj specijalitet  se sluzi kiselo mleko, divljač, pita od razvijanih kora i crno vino.
Srpski specijaliteti sa roštilja postali su simbol domaćeg kulinarstva, pre svega ĆEVAPČIĆI (mleveni prednji delovi junećeg mesa, odleže na ledu i formiraju se u valjkaste komadiće i peku na roštilju i služe se sa sitno seckanim lukom).
Vrhunac uživanja u roštilju je MEŠANO MESO - više vrsta specijaliteta od mesa: ćevapčići, pljeskavice, uštipci, kobasica, krmenadla, ražnjić, đevrek, vešalica... Pošto su jela sa roštilja najbolja dok su potpuno topla, tek spremljena, izmišljen je LESKOVAČKI VOZ. Samo od Vašeg apetita zavisiće koliko će imati "vagona". Pojeli ste dva do tri ćevapčića, dolazi pljeskavica, još niste stigli ni da nazdravite sa hladnim špricerom, već je tu vruća kobasica. Uz domaću lepinju, kompozicija se nastavlja. Imajte na umu da poslednji "vagon" određujete sami!

KARAĐORĐEVA ŠNICLA nosi ime po vođi prvog srpskog ustanka protiv Turaka, Karađorđu. Ne znamo da li je on voleo baš ovakvu šniclu, ali znamo da je kod nas vrlo popularna. Teleća šnicla se uroluje sa kajmakom, uvalja u jaja i prezlu i prži u dubokoj masnoći. Služi se sa tartar sosom. Uz Karađorđevu šniclu prijaće neko kvalitetno crno vino.

Ne može se zamisliti ni jedan značajniji praznik bez PEČENJA NA RAŽNJU. Ali, zašto samo praznik? Putujući kroz našu zemlju, primetićete, da su obavezan deo krajolika restorani ispred kojih se okreću jaganjci ili prasići na ražnju i na prirodnom žaru. Prodaje se na kilogram, a jede se uz salatu, zimi uz zimske, kisele salate. Uz pečenje će vam prijati crno vino.

TELEĆI ŠUMADIJSKI KOTLET se priprema od telećeg mesa - kotleta i dodaje se srpski sir, paradajz, slanina, kisela pavlaka, krompir, pirinač i ljuta papričica. Uz ovo jelo preporučujemo kvalitetno crno vino.
Tradicija konzerviranja mesa dimljenjem, stvorila je naviku da se i tako pripremljena mesa služe u restoranima. Tu je najpoznatija DIMLJENA VEŠALICA - dimljen svinjski kare, odvojen od kosti, isečen po dužini i pečen na roštilju. Služi se uz dobru srpsku salatu. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno crno vino.
Proleće je vreme kada se prelazi sa zimske na svežu hranu. Omiljeno prolećno jelo je KAPAMA OD JAGNJEĆEG MESA. Priprema se od komada jagnjećeg mesa proprženih sa mladim lukom i prazilukom, uz dodatak mladog spanaća. Kuva se, a može i da se zapeče. Jede se uz kiselo mleko.
SRPSKI ĐUVEČ sprema se od paradajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u rerni. Pikantno je i ukusno. Bićete žedni zato - ne zaboravite belo vino.

Oni koji su ipak za blažu ishranu neće pogrešiti ako probaju PUNJENE TIKVICE. Mlade tikvice se izdube i sa malo pirinča i mlevenog mesa (jagnjeće i svinjsko), kuva se uz dodatak paradajza i začina, a služi uz hladno kiselo mleko. Uz ovo popijte kvalitetno roze vino!
Za gurmane i za one koji vole da probaju neobična jela preporučujemo TELEĆU GLAVU U ŠKEMBETU. Jedna teleća glava, bela i crna džigerica, jedno teleće škembe. Obarena džigerica se poprži na luku. Na škembe se postavi glava i obloži nadevom od džigerice, uvije i zašije. Peče se 4-5 sati. Služi se sa salatom, ljutim papričicama uz suva, bela, stona vina.

PASULJ je jedno od najomiljenijih domaćih jela, u mnogo varijanti: od čorbastog do gustog, od praznog do vojničkog. Pasulj se kuva sa crnim lukom, lovorovim listom i dodatkom mesa, seckanom slaninom ili suvim rebrima, sa zaprškom na kraju. Obično se uz pasulj služi kobasica, krmenadla i slični komadi mesa. Uz pasulj obavezno uzmite salatu - preporučujemo slatki kupus ili pečene paprike u ulju sa belim lukom. Prijaće Vam i špricer ili pivo.
Kiseli kupus je tradicionalna zimska hrana. Ali, jede se i svež kao salata ili kuvan na više načina. Jedan od načina je i PODVARAK. Iseče se glavica kiselog kupusa na komade i dinsta na crnom luku. Pored masnoće, često se stavljaju i sitno sečeni komadići slanine. Zapeče se i služi sa ćurećim ili prasećim pečenjem. Skoro redovno je deo zimske praznične trpeze. Uz ovo jelo popijte kvalitetno crno vino.
svadbarski_kupusSVADBARSKI KUPUS se kuva u velikom zemljanom loncu po nekoliko sati. Kiseli kupus i ovčije, goveđe, svinjsko sveže, ali i suvo meso, sa dosta crnog luka i začina (biber, so, lovorov list). Izuzetno prijatno jelo uz koje popijte kvalitetno crno vino.
KUVANA KOLENICA je gurmansko jelo, a kuva se zajedno sa začinima i služi se sa renom. Ovo jelo nikako ne ide bez belog vina ili hladnog špricera.
JAGNJEĆA SARMICA sprema se od bele i crne jagnjeće džigerice. Obare se i sitno iseckaju i doda se pirinač, jaje, dinstan crni luk i začini, sve izmešano uvija se u jagnjeću maramicu i formiraju male "pogače" koje se preliju mlekom i jajima. Zapeče se u rerni. Služi se sa hladnim kiselim mlekom. Uz ovo jelo će Vam prijati kvalitetno belo vino.
 
Salate
U Srbiji se salate jedu uz jelo. Nekada su se salate jele strogo sezonski. Zimi "turšija" (kiseo kupus i razne prerađevine od povrća), a leti, naravno, sveže povrće. Danas se te podele brišu, ali ostaje tradicija. Paradajz, paprika, luk i ljute papričice su najčešći sastojci mešanih salata.
SRPSKA SALATA je upravo sastavljena od pomenutih vrsta povrća, uz dodatak ulja, soli i svežih krastavaca. Ako srpskoj salati dodamo struganog sira, onda se ona zove ŠOPSKA SALATA. Obe su dobre, nećete se prevariti!
Paprika se jede sveža, ali češće pečena. PEČENA PAPRIKA je salata od pečenih dugačkih, šiljastih paprika, sa belim lukom, uljem i sirćetom.
urnebes_salataURNEBES SALATA se preporučuje gurmanima i onima koji vole ljuto. To je tucana ljuta paprika pomešana sa sirom u kompaktnu masu.
U nekim restoranima na stolu Vas standardno već čekaju sveže, zelene, ljute PAPRIČICE ili, pak, pečene sa belim lukom u ulju.
U intimnijem ambijentu, uz obrok mogu da Vam ponude i salatu koja se zove HLADNA BAŠTA. U veći oval se stavi ceo paradajz, paprika, očišćeni krastavac, mladi luk i dosta kocki leda. Prihvatite - sami odlučujete šta ćete i koliko pojesti.
AJVAR je ispečena paprika i plavi patlidžan - prethodno pečeni, samelju se, pomešaju i uprže na ulju. Servira se sa uljem i dodatkom belog luka po želji.
U zimskom periodu najviše se jede KISELI KUPUS. Raseče se glavica kupusa i služi uz dodatak ulja i tucane suve paprike.
tursijaTURŠIJA je mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, karfiola, šargarepe. Ovakva salata se najčešće služi uz pečenje.
Nemojte se iznenaditi ako Vam salatu ponude već uz aperitiv - domaću šljivovicu. Kiseli kupus odlično prija uz dobru rakiju.
Pored navedenih salata, ako volite, možete dobiti još i: salatu od svežeg kupusa, kuvane cvekle, zelenu salatu, od pasulja, boranije, celera, krompira...
 
Deserti
Posle dobrog ručka ili večere, uz hladno vino, upitaće Vas da li ste i za nešto slatko. Da, svakako! Srbija je veliki proizvođač i izvoznik voća, ali za desert u domaćim restoranima nikada nećete dobiti sveže voće, već isključivo kao sastojak nekog od kolača.

Svaka dobra srpska kafana, koja drži do sebe, mora da ima SUVU PITU SA ORASIMA (red specijalnog testa razvijenog i blago ispečenog, pa red mlevenih oraha). Odlično osvežava posle obilnog jela, a i bolje prija vino! Alternativa su ORASNICE (sitno seckani orasi, vezani sa masom od šećera i jaja, oblikovano u potkovicu- kruševačka vijagra).
Ako Vam orasi ne prijaju, tu je ŠTRUDLA SA JABUKAMA ili VIŠNJAMA ili MAKOM (brašno, ulje, jaja, vanilin šećer, suvo grožđe, kvasac i, naravno, jabuke ili višnje ili mak).
Neizbežne su i PALAČINKE (brašno, šećer, jaja, mleko, ulje). Možete ih dobiti sa orasima, sa džemom, sa čokoladom, gratinirane, flambirane, u vinskom šatou... A u svečanoj varijanti palačinkama se dodaju orasi, čokolada, puter, badem, narandžin sirup, malo maraskina i malo konjaka, pa se to pred Vama zapali da bi nastale FLAMBIRANE PALAČINKE.
Na kraju obroka, pre plaćanja računa, ponudiće vam KAFU. Tursku ili espreso? Probajte tursku, koja je u stvari prava srpska kafa, jer se takva u Turskoj nikad nije pila. Naznačite kakvu želite, sa više ili manje šećera ili se prepustite kuvaru i naručite "običnu".

Pića
Izbor alkoholnih i bezalkoholnih pića u beogradskim restoranima je na zavidnom nivou, bez obzira iz kog podneblja potiču. Posebno su na ceni ugostitelji koji drže probrane sorte rakija i vina iz sopstvenih podruma.
Preporučujemo vam da probate neke od domaćih marki pića:
sljivovicaRAKIJE od prirodnih sastojaka (šljiva, grožđe, trave):
Prepečenica, Šljivovica, Klekovača, Lozovača, Travarica, Lincura...
ROZE I CRNA VINA:
Car Lazar, Carica Milica, Merlot, Kratošija, Plavac, Dingač, Vranac, Blatina, Ružica, Roze...
BELA VINA:
Banatski rizling, Karlovački rizling, Semion, Smederevka, Burgundac, Žilavka, Traminac...

PIVA:
MB, BG, Jelen, Vajfert, Pils, Lav...
VOĆNI SOKOVI:
Next, Nectar, Golf...
VODA:
Knjaz Miloš, Rosa, Voda Voda, Aqua Viva...

I na kraju NA ZDRAVLJE I DOĐITE NAM PONOVO!

PICERIJE

”ET”
Kajmakčalanska bb
Tel: 037/441-594

PIZZA HEAT
Čolak Antina 22
Tel: 037/422-222
 
MOMENT
Majke Jugovića 27/1
Tel : 062/475-803

 ARABICA
Čolak Antina 5
Tel: 063/605-477

LATERNA
Dragomira Gajića 86
Tel: 037/3538-107

RESTORANI

Restoran picerija E.T.
Kajmakčalanska bb
Tel: 037/ 441-594

Restoran picerija LATERNA
Dragomira Gajića 86
Tel: 037/ 3538-107, 065/5430-023
www.laterna.rs

Restoran KONAK
Radomira Jakovljevića 5
Tel: 037/443-410
www.konak.rs

Restoran NAPREDAK
Stanka Gavrilovića bb
Tel: 037/402-555
www.fknapredak.rs

Restoran ETNO KUĆA
Balkanska 35
Tel: 037/422-244

Restoran MERAKLIJA
Čolak Antina 31
Tel: 037/439-637

Kafana IDU DANI
Kneza Miloša bb
Tel: 037/462-255

Kafana SRBIJA
Vidovdanska 152
Tel: 037/3500-990

GRADSKA KAFANA
Kosančićeva 18
Tel: 037/433-399

Restoran POTKOVICA
Rasinskog udarnog bataljona bb
Tel: 037/430-993

Restoran GEDŽA
Lipovac
Tel: 037/480-333

Restoran Konačište VERIGE
Cara Lazara 1
Tel: 037/3642-101

Restoran NEŠVIL
Čitluk - Mirka Tomića 21
Tel: 037/3642-107

Restoran DONŽON KULA
Miličina 2
Tel: 037/427-211

Restoran KOD LJUBE
Balkanska 50
Tel: 037/438-948

Kafana PREROVO
Obilićeva 60
Tel: 037/443-326

Restoran KRLE
Majke Jugovića 61
Tel: 037/443-103